DAN POSLE SUTRA

Šta kažu naučnici uključeni u projekat???Da li im verujete???

Naučnici očekuju da će eksperiment trajati od 15 do 20 godina, a maksimalna projektovana energija biće dosegnuta tek 2010. godine.

"Prvi put u eksperimentalnim uslovima mi možemo da manipulišemo energijom, da ponavljamo eksperiment, da isprobavamo stvari, da menjamo da bismo videli koji su to elementi i kakve su bile interakcije među njima onda kada se stvarao kosmos", kaže Dragan Popović iz Intstituta za fiziku.

Merenja bi trebalo da daju šansu naučnicima da predvide dalji tok razvoja kosmosa i pronađu Higsov bozon, česticu koja je ključ za objašnjenje mase i suštine univerzuma i koja se zbog toga naziva i "Božja čestica". Međutim, čuveni fizičar Stiven Hoking kladio se u 100 dolara da CERN neće naći Higsov bozon.

"S jedne strane, strah je razumna pojava - sumnja i strah od nepoznatog, pogotovo kada je dat značaj, a i pokrenuta tako velika pitanja kao što je stvaranje kosmosa - to zbilja pobudi ljude i prirodno je da se brinu i plaše. Ipak, mogu da kažem da nema razloga strahu, da su preduzete sve mere predostrožnosti", kaže Popović.

"Samo želim da pokažem o čemu se radi u ovom projektu i nadam se da ljudi, kada se bliže upoznaju sa projektom, a ja se zaista nadam da hoće, neće biti uvučeni u zastrašujuće, ali netačne priče o crnim rupama", kaže naučnica CERN-a Katerin Mekalpin.

Kosmicko zracenje udara po zemlji veec milijardama godina – a prirodni akcelerator je mnogo jači od onog koji su ljudi napravili u Ženevi.  „To kosmičko zračenje – ako su nasi proračuni tačni – trebalo bi da je do sada proizvelo oko pola kilograma materije crne rupe. A Zemlja jos uvek postoji. Zato smo sigurni da je eksperiment bezopasan. „

  Jer, minijturna crna rupa nece biti veca I deblja kada proguta čestice koje joj se nadju u blizini. Umesto toga ona ce ih zračiti, uz mali ostatak koji nece biti tezi od 5 atoma zlata. Upravo to zracenje je Štokera naveelo na ideju. Jer mozda bi ciljanim hranjenjem crne rrupe – mogla da se proizvodi energija.  „Mogu da je hranim obicnom materijom, recimo vodom, peskom – bilo čime. I to po forrmuli – energija je  masa puta ubrzanje na kvadrat. Konkretno to znači – bacite u crnu rupu jedno jezgrro atoma vodonika I dobijete od nje nekih 10 do 20 kvanta svetlosti.“

Crne rupe bi mogle da kruže po akceleratoru, uz put bi dobijale hranu a zetva bi bila zračenje – koje bi se pretvaralo u struju.To je Štokerova vizija.  „Vic je tome sto je ovaj postupak hiljadu puta efikasniji od normalne atomske energije. Jer, praktično 90 odsto mase se pretvara u energiju.a tih 90 odsto su toliko ogromni da sa sasvim malo materije mogu da resim problem snabdevanja energijom u celom svetu. „

Medjutim, mozda postoje i minijaturne crne rupe, mnogo manje od jezgra atoma. One bi mozda mogle i da se proizvedu - kada se u akceleratoru za čestice svom zestinom sudare jezgra atoma vodonika– kaze Štokerov kolega, Markus Blajher:  “Kada se jezgra atoma vodonika velikom brzinom sudare, trebalo bi da se zbog zgušnjavanja jezgara, pojavi snazna gravitacija– tako da se stvori crna rupa. Nadamo se da ce se to stvarno I destiti i da cemo to moci da posmatramo.”

Takođe, naučnici smatraju da se sudaranja čestica nalik onim unutar LHCa stalno dešavaju u atmosferi, što bi značilo da se priroda stvara crne rupe iznad naših glava bez ikakvih posledica po nas. Neki proračuni pokazuju da bi se u atmosferi moglo stvarati oko 100 crnih rupa godišnje.

Svi proračuni naučnika CERN-a pokazuju da apsolutno nema opasnosti, kaže za „Blic“ dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku i objašnjava da je „fantastično mala verovatnoća“ da se crne rupe uopšte pojave. Ako tokom simuliranja situacije kakva je postojala milijarditi deo sekunde posle velikog praska crne rupe ipak nastanu, trajaće toliko kratko da će biti bezopasne, tvrdi naučnik i ponavlja da nema razloga za zabrinutost javnosti.

Pretnje da bi u eksperimentima na Velikom sudaraču hadrona, poznatom kao LHC, u CERN-u mogla nastati crna rupa nedavno je iznova analizirala Grupa za sigurnost LHC-a (LHC Safety Study Group) koju su činili naučnici iz CERN-a, sa Univerziteta u Kaliforniji i Instituta za nuklearne nauke Ruske akademije nauka. Njihov izveštaj pregledao je panel od pet nezavisnih naučnika, među kojima je i jedan nobelovac, da bi ga, pre nekoliko nedelja, predstavio Komitetu za naučnu politiku (SPC, Scientific Policy Committee). Dvadeset članova ovog komiteta je tajno glasalo o izveštaju i usvojilo ga, posle čega je Savet CERN-a saopštio da nema nikakve pretnje po čovečanstvo od novog akceleratora.

U CERN-u veruju da, ako pak, i postoji mogućnost da nastanu mikroskopske crne rupe koje su stabilne i ne gube energiju, to znači da takve objekte već stvaraju kosmički zraci koji inače padaju na planetu [4]. Međutim, to se ne događa, a i ako se događa, u CERN-u smatraju da je očigledno bezopasno, jer planeta još uvek postoji. Fizičari čak misle da bi nastanak takve crne rupe otvorio novo poglavlje u fizici čestica. Ako u međuvremenu, ne otvori novo poglavlje u istoriji galaksije.

„Postoje mnogo moćnije čestice koje stalno udaraju u Zemlju i udaraju je otkako je nastala, pa je ipak nisu uništile. Ne radimo, dakle, ništa što ne postoji u prirodi. Sve što radimo je da te sudare sprovodimo pod kontrolisanim uslovima, kako bismo mogli da ih proučavamo“, rekao je doktor Evans.

Predstavnik CERN-a Džejms Džils rekao je da je najopasnija stvar koja bi mogla da se dogodi da protonski snop izmakne kontroli.
„U tom slučaju, stradao bi jedino akcelerator“, rekao je Džils.
On je dodao da bi to moglo da se dogodi tek kada bude bila dostignuta maksimalna projektovana energija od 14 teravolti u LHC-u, što će biti tek 2010. godine

I čuveni britanski naučnik Stiven Hoking je odbacio sve strahove i rekao da je eksperiment apsolutno bezbedan.